David Albahari: Cink

IMG_20200311_204730

.

Roman „Cink“ storija je o pisanju, o pričama, o strukturi i značenju riječi koje pokušavaju da zaustave jedno vrijeme i u njemu uspomene. Uspomene na oca.

.

David Albahari čitaoca vodi na putovanje – od „hotela iznad kanjona reke Kolorado“ do Svete Zemlje, od Njujorka do Ciriha, od „zaravnjenih brda na kojima žive Hopi Indijanci“ do Zemuna. Na trenutke, niste sigurni šta ustvari treba da bude Priča: njegovo putovanje ili sjećanje na (posljednje) dane života oca ili hvatanje nestalne svjetlosti koja je priča sama.

.

Ono što jeste sigurno jeste da odgovor nećete pronaći ni za radnim stolom ni na aerodromskim terminalima. Priča nastaje kada dopustimo onom nožu da rascijepi snježno bijelu košulju u visini lijeve strane grudi i pustimo je da sama iz srca isteče.

.

Postoji samo jedna priča koja može da se ispriča. Sve ostalo su samo pokušaji da se do nje dopre.“

.

U svojim razgovorima s novinarima Albahari zna da kaže da on piše samo tu jednu Priču. Svaki put. Iznova. Život apartida, sretanja sa terminalima najvećih svjetskih aerodroma, hvatanje orla, anđela i one stvaralačke svjetlosti tek su u službi Priče.

.

„Priča sam ja. Ukoliko ne govori o meni, priča ne govori ni o kome. Ukoliko govori o drugom, ona nije priča.“

Kako istinito!

.

Čitajte Davida Albaharija! Naputovaćete se tamo gdje niste ni znali da vas ima…

.

 

2 мишљења на „David Albahari: Cink

  1. „Uspomene na oca.“ neverovatno…
    Upravo čitam Jergovićev roman „Otac“ i poprilično sam u svađi s njim. Živo me zanima kako bih na njegovog oca reagovala…
    pozdrav darga moja

    Kako ste? Kako podnosite ovu histeriju? Pitam se hoćemo li se videti ovog proleća?

    Liked by 1 person

    1. Da znaš da si me nasmijala – rijetko kad se desi da mogu da pročitam neko njegovo štivo, a da se u sebi sa njim oko nečeg debelo ne složim. Kad malo bolje razmislim, možda jedino u onoj zbirci proznih zapusa nastalih na osnovu sevdalinki i klapskih pjesama – Inšallah madona, inšallah. Ali dobro, ne može svako da bude Albahari… =o)))

      Nešto mi se čini da će ovo proljeće proći bez planiranih putešestvija i to je ono što mi najteže pada kod svega… Ali organizovaćemo već svoje proljeće jednom kad sve ovo prođe. A hoće, znam.

      Čuvajte se! Pozdrav ti!
      M.

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s